Začarani krug

Ne diraj moje krugove! Ovu rečenicu koju je pred smrt izgovorio Arhimed iz Sirakuze, a zapisao istoričar Valerije Maksim, teško da je mogao da razume rimski vojnik, čak da ju je Arhimed izgovorio i na latinskom (Noli turbare circulos meos). Nerazumevanje je mnogo dublje od običnog nepoznavanja stranog jezika. Vojnik je odsekao Arhimedu glavu jer su Rimljani zverski kažnjavali pobeđene. Arhimedova smrt, za vreme opsade Sirakuze, nama je poznata zahvaljujući Plutarhovom životopisu vojskovođe Marcela. Plutarh je ulepšavao stvari kada je pisao da se Marcel ljutio i bio ogorčen na vojnika koji je ubio Arhimeda. Rimljani su zverski kažnjavali pobeđene, a Marcel je u tome bio izuzetno svirep. Naređivao je da se pobiju čak i žene i deca kada bi neki grad prekršio ugovor koji je imao s Rimom. Šta je moglo da zaustavi ruku vojnika da ne spusti mač na glavu genija? Šta je moglo da odbrani život koji je posvećen otkrivanju tajni, a ne razaranju? Poznato je da je koncentracija Arhimedova bila tako velika da on u pojedinim trenucima ništa nije video osim problema kojem je bio posvećen. Zaboravljao je na jelo i prilike u kojima se nalazio, crtao je po nauljenom telu, po pepelu vatre gradskog kupatila. Skoro za sve u Sirakuzi Arhimed je bio ludak kada je trčao i uzvikivao Eureka! Eureka! Za rimskog vojnika Arhimed nije bio ludak već neprijatelj. Na malo tla sučeljeni su duh stvaranja i duh razaranja. Večno pitanje Istorije: ko je na kraju istinski pobednik? Evropska kultura još uvek leži na krugovima koji su iscrtani u staroj Heladi.

Gradina broj 11 u duhu koncepcije koju je zacrtalo Uredništvo da priređuje i temate koji predstavljaju balkansku književnost, donosi tekstove posvećene grčkoj književnosti. Za razliku od drugih temata ovaj nije zamišljen da bude panoramsko predstavljanje proze i poezije savremene grčke književnosti već je pojedinačni izbor priređivača i prevodioca Momčila Radića kome se pridružila prevodima i tekstovima Tamara Kostić Pahnoglu. Uzbudljiva je energija kojom je Momčilo Radić prepevao i protumačio pesme Andonisa Fostijerisa. Tamara Kostić Pahnoglu nam predstavlja Arisa Marangopulosa čiju smo knjigu LJubav, bašte, nezahvalnost čitali u prevodu G. Rosić. Od kolorne strane tematskog bloka, koja otvara Grčki krug, i koja predstavlja delo grčkog slikara Andreasa Devedzisa inspirisano pesmom Curriculum vitae Andonisa Fostijerisa, do teksta sećanja na Tasosa Darverisa koji je napisao pesnik iz Niša Dimitrije Milenković i kojim se krug zatvara, pred nama je pitanje koje uznemirava, kojeg su verovatno svesni svi novi grčki stvaraoci: koliko je vredno ono što se danas na tlu Kolevke Evrope stvara i na koji način se može uporediti sa večnim izazovom stare Helade? Književnost nije sportska disciplina. Olimpijski krugovi za pesnika ili pripovedača leže u onoj istoj prašini u kojoj su bili iscrtani Arhimedovi krugovi i oni pronose pobedu kroz Istoriju i Vreme bez obzira na senku mača iznad glave.

Kako Gradina nije časopis samo za književnost već i za umetnost, u ovom broju likovne priloge i tekstove priredio je naš istoričar umetnosti Kamenko M. Marković. Na koricama časopisa su fotografije skulptura Konstantina Brankušija Beskonačni stub i Portret deteta. Kolor koji otvara Beleške o autorima je fotografija Brankušijeve skulpture Mudrost Zemlje. Esej Kamenka M. Markovića oslikava nam, uz nekoliko crno-belih fotografija skulptura, duh najčuvenijeg skulptora prve polovine XX veka, koji je hipnotisan idejom leta posedovao u ateljeu krugove sa hvataljkama na kojima je vežbao letenje. Ova mala ekscentričnost slavnog skulptora ne objašnjava njegovu genijalnost, ali priziva krik Majastre (ptice iz rumunskih narodnih priča, koja u svetu mračnih sila pušta borbeni krik da čoveku ulije veru u njegovu sudbinu). Krug linkova, počinje fotografijom Rembrantove slike Haman moli Ester za oproštaj. Iduće, 2006. godine okruglo je četiri stotine godina od Rembrantovog rođenja. U eseju o Rembrantu saznaćete i zašto smo istakli pomenutu Rembrantovu sliku. Čitajte. U Linkovima usred drugih tekstova (Bogdana Đurovića, Duška Novakovića, Nenada Jovanovića, Saše ]irića) obratite pažnju i na dva odlična razgovora. Šta o književnosti misle, kako je tumače i šta im ona znači uporedite kod naša dva vrsna pisca, kritičara i univerzitetska profesora (reč je naravno samo o dve osobe: o Mihajlu Pantiću i Savi Damjanovu).

Krug kritike u ovoj svesci Gradine posvećen je kritici dela autora iz Niša, dela koja su nastala ove i prošle godine. Izbor autora je veliki, od najstarijih do najmlađih, izbor knjiga obuhvata romane, knjige priča i knjige pesama. Kritičari nisu samo iz Niša. Sve ovo svedoči o tome da je književna scena u Nišu izuzetno jaka i bogata, da ovaj grad nije poznat samo po delu Stevana Sremca i Branka Miljkovića i da ne treba da smo zabrinuti za njegovu književnu budućnost. Krug kritike počinje kolornom stranom na kojoj je krst, vredan nalaz u okolini srušene crkve Sv. bogorodice u selu Suračevu (Babušnica).

Na kraju, setimo se da sve knjige nisu napisane, svi krugovi izbrisani. Uvek će postojati nerešiv problem kao što je kvadratura kruga. Uvek će postojati pesma čiji smisao nećemo razumeti, ali ćemo osećati njenu lepotu.

Baci kamen u vodu... i nemoj da brojiš koncentrične krugove talasa koji se šire ka drugoj obali.



Zoran Pešić Sigma
glavni urednik

Malo statistike: tokom 2005. godine objavljeno je pet svezaka časopisa na ukupno 1.500 strana (oko 300 strana po svesci), zastupljeno je preko 200 autora, eminentnih knjizevnika iz Srbije, Bugarske, Grčke, Nemačke, Slovenije... Zapaženi su temati posvećeni savremenoj bugarskoj književnosti, Stevanu Sremcu (povodom stopedesetogodišnjice rođenja), antiglobalizmu, signalizmu...