 KRAGUJEVAC. Galerija "Mostovi Balkana" predstavlja od 20. juna do 9. jula 2024. grafike Milice Antonijević (1973, Kraljevo). Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, odsek Primenjena grafika, atelje Grafika i knjiga, a magistrirala je na predmetu Grafika na istom fakultetu. Na doktorskim studijama je na Fakultetu primenjenih umetnosti, na studijskom programu Primenjena umetnost i dizajn.
Pred dubokom vodom, svako bira svoje viđenje; po sopstvenom izboru može da vidi nepomično dno ili tok, obalu ili beskraj... *
Voda zaborava / voda sećanja jeste, poslužimo se parafrazom, vizuelni ogled o imaginaciji kretanja, kretanja kroz prostor, u vremenu i u životu, spoju vremena i delanja, i jedinom činiocu neizbežno ograničenom.
Kretanje kroz vodu, iscrtava Milica Antonijević, nalikuje letu ptica - prestaje potreba za tačkom oslonca, jer one su svuda, može se po volji krenuti gore ili dole, ako te odrednice uopšte zadržavaju svoj smisao... Kretanje postaje sloboda. Ptica - raža.
Kretanje kroz vodu, govori iskustvo, podrazumeva tišinu i izvesnu usporenost. Mir.
Kretanje kroz život - želje, ciljeve...
Sloboda, tišina, mir, stremljenja, želje, usklađenosti i zajedništva, jedinstvenosti i neponovljivosti… odražavaju se u vodama koje umetnica komponuje, otiskuje i predstavlja. Podvodni svetovi koje ona gradi veličanstveni su, a istovremeno i teskobni, zatvoreni, nedostupni. Sloboda nije data, već treba posegnuti za njom, tišinu i mir treba očuvati. Ronioci streme ka svojim ciljevima nesvesni tuđeg prisustva i pogleda.
Viđenja Milice Antonijević svedočanstva su intenzivnog promišljanja i proživljavanja, potrage za skladom, težnje da se pronađe idealan balans između stvarnog i izabranog, sigurno utočište između obale i beskraja. Jedino voda može da spava i da sačuva lepotu; jedino voda može da umre, nepomična, i da sačuva svoje odbleske. *
Lepota vode, odblesci vode... Lepotu umetnica nalazi u oblicima i kretnjama života - u spoju čoveka i delfina, u obličju školjke, u mogućoj komunikaciji ronilaca. Lepotu otkriva u tokovima vode, u neorganskim formama, čak u arteficijelnim predmetima. Odbleske geometrizuje, fragmentira, intenzivira ili prigušuje, obogaćuje tek nekolikim bojama - plavom, srebrnom, zlatnom - i pretvara u lepotu. Igra svetlosti, ne uvek lako vidljiva, ipak, uvek je prisutna, i temeljeći se na tradicijama slikarstva i grafike, gradi dela.
Voda, tako, služi umetnici da joj omogući da otkrije i stvori lepotu, da se kreće, da živi.
Voda daje lepotu svima koje smo voleli. Čovek se ogleda u svojoj prošlosti, svaka slika za njega je uspomena. *
Odblesci, odrazi, kretanje, večnost i konačnost, sećanja, zaborav... U svemu tome nalazi se lepota vode. Voda menja pogled. A umetnik, sopstveni, izmenjeni pogled, svoje viđenje, svoje sećanje, bira, među mnoštvom pronalazi ono vredno čuvanja, zaustavlja, pretvara u sliku, u uspomenu.
To je način na koji umetnost čini da kretanje, pređe granicu koju život postavlja.
Vladimir Ranković
* Gaston Bašlar, Voda i snovi. Ogled o imaginaciji materije (Gaston Bachelard, L'Eau et les Rêves : Essai sur l'imagination de la matière, 1941, prevod: Mira Vuković), 1998. |
