CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
sumanovic tajna pod kupolom

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Videomedeja 24
Noć muzeja 2010
Noć muzeja 2007
Dunavski dijalozi 02
Dunavski dijalozi 03
Noć muzeja 2020
Terra 25

Sponzor rubrike
Ljubica Cuca Sokić - Slike Štampaj E-pošta
(17 glasanja)
ImagePoklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad. Avgust - septembar 2006.
Nakon kratkotrajnog postkubističkog perioda i iskustva u razgrađivanju predmeta na dvodimenzionalne površine započinje period odlučnog prečišćavanja plastičkog sloja dela. Istovremeno to je i utvrđivanje vlastite pozicije  u odnosu na tradiciju visokog modernizma i težnju ka čistoj pikturalnosti  kao suštini moderne slike.


Slikarstvo Ljubice Cuce Sokić  na primerima iz Zbirke MSU

Umetnički opus Ljubice Sokić (Bitolj, 1914) pruža savremenoj istoriji umetnosti višestruke mogućnosti iščitavanja, najpre mogućnost sagledavanja njenog individualnog  doprinosa  genezi intimističkog slikarstva  usvojenog svojevremeno u krugu intimista tridesetih godina prošlog veka a kasnije razvijanog u posleratnim decenijima na krajnje ličan  način;  potom  kao mogućnost istraživanja  jednog od aspekata  ženskog stvaralaštva;  zatim sagledavanjem kroz kratkotrajnu, ali važnu delatnost za ocenu stanja umetničke scene  uoči  Drugog svetskog rata, u grupi Desetorica, osnovanoj 1940. (Bogdan Šuput, Jurica Ribar, Danica Antić, Dušan Vlajić, Nikola Graovac, Bora Grujić, Milivoje Nikolajević, Stojan Trumić, Aleksa Čelebonović), a čiji su preživeli članovi u posleratnim  decenijima imali vidnu  ulogu u održavanju i funkcionisanju kontinuiteta međuratne i posleratne jugoslovenske umetnosti XX veka.

Baveći se prvom od navedenih mogućnosti sagledavanja ovog  opusa, uočavamo da je vreme nastanka, period sredine tridesetih godina, kad se domaća umetnost polarizuje i na ideološkoj osnovi raslojava između larpurlartističke linije oličene  kroz dominaciju ekspresionizma boje i nešto umereniju, više poetizovanu  liniju intimističke umetnosti, nasuprot društveno angažovanoj liniji slikarstva  koja odbacuje larpulartističku poetiku savremenika.  U ovako polarizovanom umetničkom kontekstu pojavljuje se  i slikarstvo Ljubice Cuce Sokić, viđeno na prvoj samostalnoj izložbi priređenoj 1939. u Paviljonu Cvijeta Zuzorić na Kalemegdanu, posle  trogodišnjeg  boravka u  Pariza  između 1936. i 1939.

Na ranim radovima Pijaca (1937) i Dvorište (1937), pored za intimizam  tematskog bogatstva koje Cuca donosi, zapaža se i diskretno zanimanje za socijalono okruženje, zaintresovanost za sam fizički rad  (Pijaca), ili pak kao na drugom primeru Dvorište, gde monotona tekstura zidova naglašava egzistencijalnu otuđenost, neku vrstu urbane klaustrofobije. Ta vrsta socijalne angažovanosti u posleratnim decenijama razvoja u   potpunosti će se  ne samo izgubiti, već sasvim učvrstiti u jednom sasvim suprotnom, parnasovskom odnosu prema  umetnosti.  I mada je to period formiranja ličnog izraza  period opreznog ispitivanja vlastite sposobnosti i granica usvajanja modernističke sintakse, a čija se postupnost može pratiti do 1956,  već na ovim ranim radovima Cuca u bitnoj meri definiše okosnicu daljih  likovnih istraživanja,  posvećenu pre svega uspostavljanju ravnoteže između racionalnog, strukturalnog pristupa  predmetu i sistematskog istraživanja  njegovih pikturalnih vrednosti.

Nakon kratkotrajnog, uslovno shvaćenog postkubističkog perioda ( Mrtva priroda sa stolom, 1960, Velika mrtva  priroda  ili pored prozora, 1961.) i iskustva u razgrađivanju predmeta na dvodimenzionalne površine, kao i redukovanje palete na suptilni izbor sivih, zelenih, smeđih i plavo-ljubičastih tonova, započinje period odlučnog prečišćavanja plastičkog sloja dela. Istovremeno to je i utvrđivanje vlastite pozicije  u odnosu na tradiciju visokog modernizma i težnju ka čistoj pikturalnosti  kao suštini moderne slike.

Potiskivanje predmeta, apstrahovanje  do nivoa postavljanja čistih bojenih površina, nedvosmisleno se može pratiti na seriji mrtvih priroda iz sedamdesetih godina   (Uspravna kompozicija u zeleno-plavom, 1971,Kompozicija A u plavom 1970), gde je proces apstrahovanja izveden redukcijom svega mimetičkog, stvrajući dela najbliža Grinbergijanskom formalizmu. Stroge površine odvojene su čvrstim ivicama, dosledno naglašavajući čistu formu. (Velika kompozicija, 1970).

Međutim slikarstvo Cuce Sokić nikada neće biti u potpunosti lišeno asocijativnosti, niti će proces apstrahovanja biti izveden do krajnjih granica i usvojen  kao isključivi umetnički  koncept,  a što se  podrazumeva pod odrednicom visokog modernizma.Brojni primeri  sa  motivom Sremskih Karlovaca, Ečke, Dorćola govore o intenciji autora, da se  jednom pronađena struktura  dela, zadrži i varira sa različitim pikturalnim  rešenjima (naročito je  karakteristična serija Dorćola rađena devedesetih godina, a koja je u posedu autora), i to vraćanje određenom motivu,  želja za  bogaćenjem asocijativnosti ispoljava se kao svojevrsna  bliskost i potreba da predmeti razviju međusobnu usredsređenost, bez obzira na odsustvo ljudske figure. Specifičnu vrstu bliskosti sa posmatračem, umetnica ostvaruje i upotrebom određenih formata dela,  (najčešće 50x46cm), ostajući u granicama srednjeg  formata, retko prelazeći u veće dimenzije.

Hronološki posmatrano slikarstvo Ljubice Sokić ispisuje evolutivnu liniju srpske moderne umetnosti XX veka, koja bi se najtačnije mogla odrediti terminom umerene apstrakcije.  Po svojoj suštini ono nosi odlike modernog projekta jer »estetski prostor postaje privilegovano mesto za kretanje individue prema punom samoostvarenju.Takav model  pruža  umetnička aktivnost, shvaćene sada kao postupak koji u sebi nalazi motivacije i svrhovitost  i koji preuzima, upravo zbog toga, značenje delanja u kojem se stvaralačke sposobnosti subjekta slobodno i potpuno razvijaju.» (Filiberto Mena)

Svetlana Jovanović,
viši kustos


Ljubica Cuca Sokić (Bitolj, 1914). Gimnaziju, u kojoj je profesor crtanja bila Zora Petrović, pohađa u Beogradu, da bi se 1930. godine upisala u Umetničku školu, a potom i na Akademski tečaj  kod profesora Bete Vukanović, Ljube Ivanović i Ivana Radovića.Od 1936. godine boravi u Parizu, gde 1937. godine prvi put izlaže sa grupom jugoslovenskih umetnika u Galerie de Paris. Po povratku iz Pariza, 1939. godine, prvi put samostalno izlaže  u  Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić"u Beogradu. Jedan je od osnivača grupe "Desetorica".

Za  profesora Akademije za likovne umetnosti postavljena je 1948. godine gde je  radila  do penzionisanja, 1972.godine. Kao profesor osniva fond za nagrađene  studente "Mali format". Za dopisnog člana Srpske  akademije nauka i umetnosti izbarana je 1968. a za redovnog 1978. godine. Pored slikarstva  bavila se ilustracijom knjiga, pretežno za decu. Bila je  stalni  saradnik časopisa "Pionir", "Poletarac","Zmaj", Takođe je radila skice za nekoliko filmova.
 

Comments 

 
0 # mr Miomir Gatalović 2008-11-24 22:19
Želeo bih da naglasim da se Ljubica Cuca Sokić rodila u Bitolju 9. decembra 1914. godine sticajem ratnih okolnosti (Prvi svetski rat). Njena majka je, bežeći iz Beograda, preko Niša i Soluna stigla do Bitolja gde se porodila. Inače, slikarkin otac Manojlo Sokić je bio direktor uglednog beogradskog dnevnog lista "Pravda" između dva svetska rata.
Reply | Reply with quote | Quote
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Predstavite galeriju u Art magazinu

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. Galerija Kuće legata predstavlja od 5. do 24. marta 2024. izložbu "Likovne umetnice Niša - Izbor iz kolekcije Galerije...
NOVI SAD. Internacionalni žiri 27. Internacionalnog umetničkog festivala novih medija Videomedeja koji su činili Christl Baur iz Austrije, Marc Lee...
PEKING. Kulturni centar Srbije "Ivo Andrić" u Pekingu predstavlja od 4. do 30. novembra 2023. godine izložbu "Evergreen". Ova...
PARIZ. Galerija Štab predstavlja od 22. februara do 9. marta 2024. radove Joškina Šiljana i Aleksandra Stanojevića Kempe na...
SUBOTICA. Savremena galerija Subotica predstavlja od 12. marta do 9. aprila 2021. dela Nemanje Mate Đorđevića (1983, Beograd). Diplomirao je na...
Umetnost u Srbiji na danasnji dan
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Novi Sad

Podrzite Art magazin
 
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. U periodu od 21. juna do 23. oktobra 2017. Centar Pompidu...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Povodom Izložbe slika Vere Molnar u galeriji ...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Značajan pariski muzej Orsay predstavio je veliku ...
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Srpska umetnost u XVIII i XIX veku
Dejan Medaković
Srpska umetnost u XVIII i XIX veku
 
Intervju
Pavle Jovanović
 
Reportaže
Muzej Vojvodine, Novi Sad. Decembar 2007.
Tročlani žiri "Videomedeje"u sastavu Ketrin Beker, Aleksandra Sekulić i Dirk Deblev dodelio je glavnu nagradu festivala "Sfinga" za najbolji video rad Kokenu Ergunu (Turska)...
Knjige i časopisi
Nova knjiga eseja međunarodno poznatog umetnika Milija Belića "Izazov modernosti" objavljena je u izdanju Arhipelaga i galerije New Moment. Belićeva knjiga govori o nekim od najzanimljivijih izazova modernog doba i moderne umetnosti....
Intervju
Kaže se: Svet je onakav kakav smo naučeni da vidimo. Ova tvrdnja vredi za najveći broj ljudi koji se mire gotovo sa svim što im se nasuče u život. Ali, uvek se nađu neki pripadnici u ljudskom rodu koji zaviruju iza ogledala. Ono što su...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom