CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
sumanovic tajna pod kupolom

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Videomedeja 17
Dunavski dijalozi 08
Digital Art 03
Videomedeja 19
Noć muzeja 2012
Digital Art 09
Digital Art 07

Sponzor rubrike
Svetlana Mladenov - Razgovarao: Tomo Rakočević Štampaj E-pošta
(16 glasanja)
ImageDa bismo uopšte mogli očekivati da naša umetnost bude primećena u nekakvim evropskim i svetskim okvirima, najpre sami moramo da je prihvatimo i da u njenom "lokalnom" karakteru iščitamo univerzalni jezik - rečenica je koja bi, možda i u najkraćem, mogla da okarakteriše životnu misiju Svetlane Mladenov, istoričarke umetnosti i kritičara, koja je ceo radni vek posvetila demistifikaciji umetnosti i njenom iskrenom otvaranju ka publici, internacionalnoj saradnji i promociji onoga što se, uz sve ograde, može nazvati našom savremenom umetnošću. U razgovoru za Art magazin, Svetlana Mladenov bez kompleksa govori o stanju na domaćoj kulturnoj sceni, nerazumevanju društva za pojedince koji stvaraju uprkos okolnostima, planovima i strahovima...

Image

Art magazin: Nakon 25 godina rada u  Centru za kulturu Pančeva, gde ste dugo godina bili direktor, dolazite na mesto kustosa u Muzej savremene umetnosti Vojvodine. Dakle, idealna ste osoba za odgovor na pitanje gde se danas nalazi savremena umetnost u Vojvodini i da li uopšte ima vojvođanske umetnosti?

Svetlana Mladenov:
Vojvođanska savremena umetnost ima veliki problem, a to je da nema podršku, u prvom redu finansijsku. Plašim se da idemo u pravcu "smanjenja"  radova, a to se ne odnosi samo na njihove gabarite. Naime, realizacija nekog dela prepuštena je mogućnosti umetnika da je sam finansira, a to se, priznaćete, od umetnika ne može uvek očekivati. Uprkos tome što iz godine u godinu imamo sve veći broj umetnika, naša produkcija se kvalitativno sve više umanjuje. Ono što se danas jasno uočava, jeste da našoj umetnosti trenutno nedostaje eksperimentisanje. Eksperimentisanje i sloboda. Bez toga umetnik i umetnička scena kao takva jednostavno ne mogu funkcionisati. Na kraju svega, vraćamo se ponovo na pitanje novca. Nedostatak finansijske podrške uticao je na to da kod nas više nema velikih prostornih radova i instalacija izvedenih u skupim tehnikama.  Naravno, imamo i taj slučaj da je scena u Vojvodini uvek  pomalo bila podređena onoj u Beogradu.

Art magazin: S pravom ili ne?

Svetlana Mladenov: Apsolutno ne. Autorskim radom "Postmoderna u Vojvodini (1976 - 1990)" pokazala sam da je postmoderna prvo počela ovde, i to još 1976. godine. Iz nekog razloga u Beogradu to mudro prećutkuju ili ne žele da priznaju. U sledećem projektu, koji  će se fokusiratiu na period od 90-ih do danas, pokušaću da podsetim na to da je Novi Sad tada bio oaza za beogradske umetnike, koji su upravo ovde mogli slobodno da stvaraju. Jednostavno, Vojvodina zaslužuje mnoge bolje mesto u istoriji umetnosti  naše zemlje. Za tu poziciju smo delimično i sami krivi. Zbog toga je moj zadatak da, dok još imam životne snage, taj period vojvođanske umetnosti obradim na pravi način.

Art magazin: Godinama unazad se trudite da putem internacionalne saradnje promovišite našu umetnost na svetskoj sceni. Da li nas tamo primećuju?

Svetlana Mladenov: Evropu je posle ratova na ovim prostorima u prvom redu zanimao onaj deo naše scene koji se bavio angažovanom umetnošću. Ipak, moramo biti potpuno iskreni. Tih 90- ih nismo imali autore i dela koja su na prvu loptu bili angažovani. Reakcija naših umetnika na kriznu situaciju se manifestovala povlačenjem u sebe, uz izostanak izlaganja i snažnije promocije. Istovremeno, evropska scena je prenatrpana, tako da je prvi korak u predstavljanju naše umetnosti bio da inostrane umetnike dovodemo kod nas. I došli su. To je ono što sam pokušavala da uradim na čelu Kulturnog centra u Pančevu. Taj grad je zahvajujući projektima kao što su "Regionalno- univerzalno", po mnogo čemu moj najznačajniji profesionalni rad, a zatim i tokom tri Bijenala vizulene umetnosti, postao vidljiv na svetskoj umetničkoj mapi. Nažalost, ubrzo je i to stalo. Ono što ljudi iz umetnosti treba da znaju jeste  da ne  moramo imati vrhunsku umetnost, niti je to uvek moguće. Čini mi se da je danas mnogo bitnije kako tu umetnost na što bolji način predstaviti. U toku moje karijere sam se zaista svega nagledala. Recimo, na Bijenalu u Veneciji sam viđala radove koje je neki naš autor uradio dosta ranije. Dakle,  imamo ideje i umemo da radimo, ali moramo znati plasirati. Opet se vraćamo  na polje menadžmenta i finansijsku stranu priče. Jednostavno, to je realnost od koje se ne može pobeći.

Art magazin: Čini se da vam tadašnji rezultati nisu bila dovoljna preporuka za ostanak u pančevačkom Centru kulture?

Svetlana Mladenov: Jedan od najvećih problema na koji sam nailazila u Pančevu je bila usamljenost, jer u tom gradu, za razliku od Novog Sada, nije postojala kulturna elita koja bi stala uz moj rad. Često sam imala utisak da vodim donkihotovsku borbu i  da jurišam na vetrenjače. Da. Često sam bila usamljena i to me je bolelo, ali me je istovremeno i čeličilo. Shvatila sam da moje ambicije nadilazile okolinu, okolinu koja vas smatra krivim samo zbog toga što pokušavate nešto da uradite. Nažalost, živimo u državi u kojoj zbog stava možete stradati. Bukvalno. Na ličnom primeru sam osetila da moćni ljudi mogu da vam urade šta hoće, ukoliko hoće. Upravo tu moramo da se promernimo kao društvo, da uvedemo sistem kako pojedinac više ne bi zavisio od države ili moćnika iz senke.

Art magazin: Pored insistiranja na internacionalnoj umetničkoj saradnji, posvećeni ste još jednoj formi interakcije, ovoga puta "intervenciji" umetnosti u gradskim prostorima?

Svetlana Mladenov: Oduvek me je zanimao problem umetnosti u vangalerijskim prostorima. Svoje imenovanje za direktora pančevačkog Kulturnog centra sam i najavila projektom "Otvorena osećajnost", čime sam pripremila publiku na to da ćemo kao institucija biti otvoreni  i da ćemo sve prostore staviti u službu umetnosti. Kasnije, prilikom dolaska u Novi Sad, predstavila sam se projektom "Grad kao umetnička pozornica", gde smo dela izlagali u prodavnicama, haustorima, stanovima.  Reakcija publike mi je ukazala da se nalazim na pravom putu.

Art magazin:  Zajedno sa Zoranom Ružičić potpisujete novosadsku "Noć muzeja", manifestaciju  koja nailazi na ogromno interesovanje. U čemu je tajna novosadske verzije "Noći muzeja"?

Svetlana Mladenov: Za razliku od Beograda, odakle se "Noć muzeja" i "prelila" u Novi Sad, mi se ne fokusiramo samo na organizaciju i koordinaciju između muzeja i galerija, već insistiramo na našoj produkciji. Takođe, dobili smo pohvale od Francuza koji su se iznenadili što je ova naša varijanta prevazišla muzejske okvire i postala "noć kulture" u punom smislu te reči. Nama se priključuju brojne institucije i preduzeća koja se primarno ne bave umetnošću, ali koja imaju kapacitete i i potrebe da se predstave javnosti. Jednostavno,  "Noć muzeja" poseduje formu koja je svojstvena novom vremenu, što kod mnogih mojih kolega izaziva otpor. To je vreme festivala koji su za današnju publiku mnogo komunikativniji i dinamičniji od klasičnih izložbenih manifestacija.

Art magazin:  Imate li priviligeje na radnom mestu, s  obzirom na to da je vaša ćerka direktor Muzeja savremene umetnosti Vojvodine?

Svetlana Mladenov: Dobra stvar je što smo nas dve na vreme naučile kada možemo da se ponašamo kao majka i ćerka, a kada kao koleginice. To je jedna veoma bitna stvar. Što se rada u muzeju tiče, tu nikavih privilegija nemam. Naprotiv. Ponekad imam osećaj da moram raditi više od drugih, upravo zbog činjenice što je moja ćerka direktor.

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Predstavite galeriju u Art magazinu
Iz kalendara art događaja
05.09.2024 - 23.11.2024 | 18.00
Venija Vučinić Turinski - Skulpture
05.09.2024 - 05.11.2024 | 20.00
Umetnički diskursi o društvenim i klimatskim promenama
19.09.2024 - 07.12.2024 | 19.00
Ričard Dikon - U potrazi za nečim
03.10.2024 - 31.10.2024 | 18.00
Branimir Karanović - Fotografije
10.10.2024 - 30.10.2024 | 19.00
Era Milivojević (1944 - 2021) - Umetnost jeste život

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. "Videoart u ponoć" je bioskopski projekat grupe umetnika, nastao 2008. godine u Berlinu. Od tada svakog meseca, uvek petkom u...
PANČEVO. U Narodnom muzeju Pančevo, Galeriji savremene umetnosti, Galeriji Milorada Bate Mihailovića i Foajeu Kulturnog centra Pančeva, od 26....
BEOGRAD. Izložba "Jozef Bojs i Mangelos - 100 godina i umetnost danas" povodom stogodišnjice rođenja Jozefa Bojsa, jednog od...
NOVI SAD. Galerija Matice srpske i Narodni muzej u Beogradu predstavljaju od 5. novembra 2021. do 31. januara 2022. godine izložbu "Život - San...
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti predstavlja od 13. maja do 11. juna 2021, u Oficirskom domu, izložbu Radoša Antonijevića...
Umetnost u Srbiji na danasnji dan
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Novi Sad

Podrzite Art magazin
 
Reportaže
Paralelene dimenzije viševekovnih odnosa kao i deljenja zajedničkog kulturnog prostora ...
U osunčanom danu jednog utorka, u prestoničkoj glavnoj ulici, sa zgrade / Kuće legata motrili su...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Neprocenjivo vredna kolekcija slika slavnog ruskog kolekcionara...
Knjige o umetnosti
Milan Djordjevic - Subverzija i isceljenje. Umetnost Andreja Tisme
Milan Đorđević
Subverzija i isceljenje. Umetnost Andreja Tišme
 
Intervju
Pavle Jovanović
 
Reportaže
NOVI SAD. Tamo, gde joj je i mesto! - rekli bi poznavaoci istorije razvoja tapiserijske umetnosti. Jer, tapiserija kao likovni medij svoje začetke datira upravo na medievalno vreme, kada je bila stvarana za potrebe plemstva, a...
Knjige i časopisi
Sastavni deo izložbe "Dimitrije Avramović. Umetnik evropskih okvira i srpskog konteksta" je publikacija u kojoj su autori različitih profilacija (dr Igor Borozan, dr Mirjana D. Stefanović, dr Vladimir Simić, dr Milan Popadić, Evgenija...
Intervju
U brložnom vrtlogu društveno-političkih (ne)zbivanja, javnih tajni i "tajnih javnosti", u opštem apsurdu u kome je stvarnost postala nedodirljiva, te, sa druge strane, u kulturno-umetničkom glibu što će se rađe samim...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom