|
|
18. Internacionalni simpozijum skulpture TERRA |
IGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 1999. Ovogodišnji simpozijum skulpture obeležen je u istoriji simpozijuma dvojako: jedno je rat i bombardovanje od strane NATO-a dok je drugo nešto što je, iako važno za sam simpozijum, značajno i za ukupnu likovnu scenu u Jugoslaviji - TERRA je (zajedno sa slikarem Todorom Stevanovićem) predstavnik Jugoslavije na 48. bijenalu u Veneciji.
Ovogodišnji Internacionalni simpozijum skulpture TERRA obeležen je u istoriji simpozijuma dvojako: jedno je rat i bombardovanje od strane NATO-a dok je drugo nešto što je, iako važno za sam simpozijum, značajno i za ukupnu likovnu scenu u Jugoslaviji; TERRA je (zajedno sa slikarem Todorom Stevanovićem) predstavnik Jugoslavije na 48. bijenalu u Veneciji. Posle dužeg perioda, uz promašaj selektora na prethodnom venecijanskom bijenalu - nije izabrana, kao predstavnik Jugoslavije, Marina Abramović - Jugoslavija je imala dostojnog reprezenta na ovoj uglednoj svetskoj manifestaciji. Iako se ovogodišnji, 18. Simpozijum, odvijao skoro neposredno posle prestanka bombardovanja Terra je, sa sačuvanim uslovima za rad i boravak umetnika koje je retko sresti i u svetu, uspela da okupi kvalitetan skup vajara. Sreten Milatović, Dušan Otašević, Lana Vasiljević (Jugoslavija), Caius Razvan Rotaru (Rumunija), Radivoj Mulić (Slovenija) i Paolo Tesari (Italija) odreagovali su, tokom trideset dana trajanja simpozijuma, vrlo kavalitetno. Najsnažniji utisak sa ovogodišnjeg saziva Simpozijuma ostavljaju Sreten Milatović, Caius Razvan Rotaru i Radivoj Mulić. Njihove skulpture monumentalnog formata govore ne samo svojom kvalitetnom umetničkom formom i sadržajem vec i formatom da su ova tri umetnika u potpunosti shvatila mogućnosti koje im pruža Terra i iskoristili su ih maksimalno. Konceptni rad Paola Tesarija mogli smo da vidimo samo u domenu skice, a radi se o jednoj većoj grupi terakota u obliku ptice postavljenih na drvene štapove dužine oko tri metra. Dušan Otašević i Lana Vasiljević ostvarili su radove čija se vrednost nalazi više u poetskom nego u svetu forme. Njihove kompletne radove, kao i uvek do sada, moći ćemo da vidimo na izložbi tek za godinu dana koliko je potrebno da se ova dela velikog formata osuše i ispeku. Prateća manifestacija na koju umetnici dolaze po pozivu likovnog kritčara-moderatora na zadatu temu i borave na TERRI po tri dana, tokom redovnog saziva simpozijuma, ove godine nije organizovana. U nameri da ovom reportažom još više približimo Internacionalni simpozijum skulpture Terra i ove godine postaviljena su ista pitanja vajarima, s obzirom da se na simpozijumu može učestvovati samo jednom u životu te mogućnostima za kapitalni fomat u domenu terakote. Odgovore, sa kratkim biografijama učesnika, pogledajte dole. Luka Salapura Lana Vasiljević (Beograd, Jugoslavija). Završila je Akademiju umetnosti u Beogradu. Slobodan je umetnik. Bavi se vajarstvom. "Učestvovala sam ranije na Terri kao gost u okviru koncepta. Ovo mi je prvi put da imam ovoliko vremena i u ovakvim uslovima da mogu da produbim svoje iskustvo. Ceo ovaj stari pogon, ovaj ambijent i ova sredina snažno utiče pozitivno na stvaralaštvo, na ideje." Sreten Milatović (Nikšić, Jugoslavija). Završio je Akademiju umetnosti u Sarajevu. Stručni je saradnik na Akademiji umetnosti u Cetinju, Crna Gora. "Prvi put sam ovde i u mogućnosti da radim ovako velike skulpture u terakoti. Simpozijum je jako dobro organizovan što daje umetniku punu slobodu. Nisam ugrožen ni u jednom segmentu rada, čak su tu i ti sjajni pomocnici koji imaju veliko iskustvo sa ovako velikim formatima." Dušan Otašević (Beograd, Jugoslavija). Završio je Akademiju umetnosti u Beogradu. Slobodan je umetnik. "Moj boravak ovde je pomalo neuobičajen s obzirom da je moj osnovni poziv slikarski mada, to što ja radim, negde je izmedu slike i skulpture. Boravak na Terri me je obradovao i iznenadio. U terakoti nisam mnogo radio, ali su ljudi ovde dobronamerni i predusretljivi tako da se svi problemi rešavaju lako. Ova kolonija je izvanredna jer pruža izvanredne radne uslove od krajnje ljubaznih ljudi, stručne pomoci do boravka u ovom sjajnom prostoru. Sam materijal je izazovan i nije mi bilo lako da odlučim da li da krenem nekim novim putem ili da transponujem u terakotu ono što sam do sada radio." Radivoj Mulić (Slovenija). Završio je Akademiju likovnih umetnosti u Ljubljani. Slobodan umetnik. "Bio sam na više simpozijuma, ali je ovde organizacija fenomenalna. Uslovi za rad su neverovatno dobri i imati mogucnost da se trideset dana posvetiš radu u takvim uslovima zaista je nagrada. Mene glina fascinira kao i stalni kontakt sa skulpturom. Nikada do sada nisam radio tako velike skulpture u terakoti. To je zaista neverovatno šta se sve ovde može izvesti. Ovo je veoma lepo iskustvo." |
|
Art magazin podržava | ||
---|---|---|
|
Knjige o umetnosti | ||
---|---|---|
|
Intervju | |||
---|---|---|---|
|
Pavle Jovanović | ||
---|---|---|
|
|
|